Veštačka inteligencija je brzo postala neizbežna komponenta našeg života, od pametnih telefona do pametnih kuća.
Ali šta tačno znači veštačka inteligencija, i kako ona utiče na tehnologiju koju koristimo svakodnevno?
Veštačka inteligencija (skraćeno AI, od engleskog artificial intelligence) je područje računarstva koje se bavi razvojem programa (softvera) koji omogućavaju računarima da se ponašaju na način koji bi se mogao okarakterisati kao inteligentan. Ova oblast koristi algoritme i velike količine podataka kako bi računari učili, razumeli i donosili odluke na osnovu informacija. Mnogi od nedavnih tehnoloških napredaka, kao što su softveri za prepoznavanje lica i autonomni automobili, imaju upravo veštačku inteligenciju u svojoj osnovi. U suštini, veštačka inteligencija omogućava računarima da koriste ogromne količine podataka kako bi samostalno donosili odluke ili izvršavali različite zadatke.
Ovi zadaci uključuju prepoznavanje govora, učenje, planiranje, rešavanje problema, razumevanje prirodnog jezika, prepoznavanje slike i donošenje odluka. Ovo se postiže kroz razvoj algoritama koji mogu da uče i donose odluke na osnovu podataka.
Razvoj veštačke inteligencije (u nastavku teksta VI) ima ogroman uticaj na različite oblasti. U zdravstvu, VI se koristi za analizu medicinskih snimaka, pomažući doktorima u brzom i preciznom dijagnostifikovanju bolesti. U saobraćaju, VI pokreće autonomna vozila i optimizuje rute za efikasnije putovanje. Čak i u kreativnim industrijama, VI se koristi za komponovanje muzike i generisanje umetničkih dela.
Veštačka inteligencija postaje sveprisutna u svetu razvoja softvera. Njene mogućnosti obuhvataju prepoznavanje oblika, obradu prirodnog jezika, optimizaciju algoritama i još mnogo toga.
Evo nekoliko načina na koje VI menja način na koji razvijamo softver
Automatizacija testiranja:
VI može brzo i precizno testirati softver, identifikujući greške i ranjivosti koje bi inače mogle proći neprimećeno.
Generisanje koda:
Alati poput OpenAI-jevog Copilota mogu pomoći programerima da brže pišu kod tako što nude predloge i automatski generišu delove koda.
Predviđanje grešaka:
VI može analizirati istorijske podatke i predvideti potencijalne greške u kodu pre nego što se one pojave.
Personalizacija korisničkog iskustva:
VI može analizirati ponašanje korisnika i prilagoditi softver kako bi bolje odgovarao njihovim potrebama.
Optimizacija performansi:
VI može analizirati performanse softvera i predložiti optimizacije kako bi se smanjila potrošnja resursa i ubrzao rad.
U budućnosti, očekujemo da će veštačka inteigencija postati još snažnija i da će imati još veći uticaj na razvoj softvera.